Pruzila mi je ruku preko stola,i neko sa strane bi pomislio da citam pricu napisanu na njenom malom dlanu,ali ne...
Bavio sam se mnogo jednostavnijom verzijom doticne magije...
Citao sam pricu napisanu na mom malom dlanu...

I ljubim dobre, ljubim lake, neke prave, a neke ne, i sve su vile, ma sve su kraljice, i sve su nevazne naspram nje...


"Sretni nikad ne razmišljaju o sreći.
To je posao za nesretne.
Svi primete sreću u nesreći,
a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi.
I iskusni..."



 Naravno da mi je jasno da nisam Princ, ali u bajci baš i nije precizirano da li se uopšte i neko pre Princa setio da poljubi Uspavanu Lepoticu?
Pa, da...
Taj dripac je možda i ušao u legendu naprosto zato što mu se posrećilo da naiđe prvi...

Baš je zaspala i nisam hteo da je budim..samo sam je poljubio, poželevši da sanja sve ono sto sam došao da joj kažem..



 Precenio sam život kao što precenjujem sve i svakoga..i neki misle da se nepotrebno rasipam plačajući prevelike cene na sve strane..ali ne radim to samo zato što sam Veliki Troškadžija..
Ne..
Ne, uvek..
Ljude katkad precenjujem i zato što me je sramota da imam posla samo sa Jeftinima..


...Sto hiljada reči znam,
al' jedna mi fali
Da nju kako treba opišem...


...Im'o bi' ja što god kasti da se čovek zaprepasti... Paz' da ne bi'
Svi to vide, svima jasno, samo ja da kažem glasno? Dođ'te sebi 
Što bi' prič'o o dvoličnim barabama? 
O njima će pisati po tarabama 
Da su krali, nisko pali, tuđe snove prokartali
Sve spiskali, sve popasli i ispali nedorasli...

...Znaci, sve one zvezde ipak su bile u redu...
Tišina. Bilo je napeto kao u pokvarenoj podmornici. Ne znam da li se zacudila što sam je oslovio pravim imenom, tek prošlo je nekoliko vekova dok nije postavila pitanje koje sam cekao.
- Koje zvezde?
Sad je vec bilo lakše. Na to sam pitanje imao spreman odgovor.
- Neke zvezde ...koje su pale. Jednom sam poželeo da me ti nazoveš kad budem sam... I kad budem daleko... I eto, prva želja mi se ispunila... Nadam se da na drugu necu morati toliko da cekam...



. Ja nemam nigdi nikoga,
al' moja priča prosta je
što god ih više zavoleš,
više ti njih nedostaje
i nisam kadar švindlati,
za sobom skele paliti
da silom steknem nekog
kom ću faliti...

.Gledala me jedna ista ti
ja sam još i mog'o pristati
al' srce... Ono se k'o jare opire
retko ko do njega dopire..

Opet sam snio crni procvetali dud
I nekog dragog što me ceka odnekud
Ključ skriven iznad dovratka
Još jedan simbol povratka
Suviše toga da bi bilo podudarnost
Sanovnik s jasnim slovima
Lako je to sa snovima3
Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost.


Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije
Sve spiskano i stečeno
Ne vredi, kasno je ostaje s tobom na vrh kalvarije
Samo neizrečeno ..


Sve ređe srećem ljude iz svog plemena
Zamicu redom s one strane vremena
Senke im tamnije od njih
Bez keca pred poslednji stih
Nisam baš znao da im javljam dobre vesti
Za tim ću sutra žaliti
To ćemo jednom zaliti
U nekom tuđem snu
U kom žemo se sresti.