Jedino cega smo obje bili zaista svesni je cinjenica da u trenucima kada se nismo culi,oboje smo osecali neku uzasnu prazninu i ogroman nedostatak necega.Da,bili smo kao jedna licnost u dava razlicita tela.Oboje smo shvatili da samo zajedno cinimo onu pravu i idealnu celinu...Sve je bez toga postalo nekako otkinuto,odseceno,nedovrseno....
Nikad se nije potpuno predavao svojim osecanjima,jer je uvek jedan deo,veci cuvao za sebe, umanjujuci svaku vrednost onim retkim trenucima neznosti.Nikad nije preda mnom sasvim otkrio svoju dusu.Uvek kada bih pomislila da mi je poslo za rukom da prodrem do srzi njegovog bica,on bi me odgurnuo ili nekom salom ili nekim pokretom.I tako bi ponovo izmakao kojoj paznji.Zaista je bio savrseno nepostojan.
Sluzila sam mu vise kao objekat za eksperimentisanje,i mozda sam ga bas zato tako pokorno i predano volela..
Nikad se nije potpuno predavao svojim osecanjima,jer je uvek jedan deo,veci cuvao za sebe, umanjujuci svaku vrednost onim retkim trenucima neznosti.Nikad nije preda mnom sasvim otkrio svoju dusu.Uvek kada bih pomislila da mi je poslo za rukom da prodrem do srzi njegovog bica,on bi me odgurnuo ili nekom salom ili nekim pokretom.I tako bi ponovo izmakao kojoj paznji.Zaista je bio savrseno nepostojan.
Sluzila sam mu vise kao objekat za eksperimentisanje,i mozda sam ga bas zato tako pokorno i predano volela..
Нема коментара:
Постави коментар